ИНА ЛИСЊАНСКА - ИННА ЛИСНЯСКАЯ
После зиме Изнад небеса небо птичјим гласом цвркуће. Испод земље река жубори притокама и вијуга. О овом пролећу без хиперболе је говорити немогуће, јер прошла је зима била као моја седа влас дуга. А пролећног незаборавка стабљичице личе на играчице које је Дега насликао, само су много веселије од играчица са наше на зиду репродукције. У њих се загледај – видећеш мене како играм млада, по плавом снегу и барицама у бундици боје пламене, звонећи час минђушама, час штиклицама. Шта ти још, мој анђеле, могу отпевати после тако дуге зиме, када си боловао и у бунило падао? Знаш, љубав је огромнија од ове долине бола и плача, мој соколе. У датом случају нема хиперболе. 5.маја 2001. | После зимы Небо щебечет птицами выше небес, Реки лепечут ниже земли, Я говорю о данной весне не без Явной гиперболи. Ибо после зимы, Что, как седой мой волос, была долга, Чьи незабудки, как танцовщицы Дега, И веселей репродукции на стене. К ним присмотрись – увидишь меня молодой,- Как я плясала в шубке цвета огня, По голубому снегу, обданному водой, То коблучком, а то и серьгой звеня. Что ещё спеть, мой ангел, тебе после столь Долгой зимы, где болел ты, впадая в бред? Знаешь, любовь огромней, чем эта юдоль, В случае данном преувеличения нет. 5 мая 2001 |
 |
|
|
Наша встреча Дятел долбит по коре, - легко ль червяка долбить? Я поднялась на заре и медлю тебя будить. Своё ты отвоевал – у каждого свой мороз, - Ты ладожский лёд целовал и по волжскому полз. А в морге был мой мороз, - пошла сирота в санчасть Тянуть погребальный воз, чтобы с голоду не пропасть. Есть сокровенный смысл в стыковке судьбы с судьбой,- Чтоб разморозить жизнь, встретились ми с тобой. 7 мая 2001 |
 | Ина Љвовна Лисњанска роћена је 1928 г.у Бакуу. Била је удата за Семјона Израиљевича Липкина, писца и ратног ветерана, учесника битке код Стаљинграда, који је умро 2003. Ина Лисњанска је веома плодан писац. Прву збирку песама је објавила у Бакуу 1948. После три објављене збирке стихова у Москви објавила је шест својих песама у нецензурисаном алманаху Метропол, после чега јој је забрањено да штампа не само стихове већ и преводе. У знак протеста Лисњанска је заједно са В.Аксјоновом и С. Липкином изашла из Савеза писаца. Од 1980. песникиња објављује своје песме у иностраним часописима. У иностранству су јој такође штампане и две збирке песама. Тек од 1990. г. И. Лисњанска опет објављује своје песме у Русији, као и књигу о Ахматовој и Цветајевој и о руској поезији ХХ века. Полазећи од чињенице да је свакој песникињи после Ахматове и Цветајеве веома тешко доказати оригиналност и високи уметнички ниво својих дела, књижевни критичари истичу да је Ини Лисњанској то пошло за руком захваљујући прозрачној дубини њеног језика. а такође због упорног, из године у годину све снажнијег настојања да проникне у душу напаћених људи и нађе сјајан израз за њихова осећања. Као и многи други песници, и Ина Лисњанска је због репресије власти била у позицији да одлучује да ли да остане у Русији или оде у емиграцију.Она је, као и Ахматова, остала, објашњавајући то овако: „ Ја сам у руски снег и руски стил Урасла – и нема излаза. Сама сам себе дала у залог Од уздаха до издаха.“ |
Ауторска права © Љубица Несторов, 2011. Сва права су задржана
