ВАЛЕНТИНА СИНКЕВИЧ  - ВАЛЕНТИНА СИНКЕВИЧ

 *   *   *


А сада нека наруче од музичара још само
да одсвирају некакав валс...
Па онда – као да је сала и бал. И ја сам тамо,
на балу том, - само због Вас.

И као да је на мени траком стегнута хаљина,
огрлица и прстења скупоцени сјај. 
И као да од великих књига лебди прашина,
и као да је дивној епохи дошао крај.

А почетак нове епохе не зна више за валс.
Он је без балова, без мене и без Вас.
Као да је сан, као да је јаук, као
да је валс који је неко већ одиграо.

 *   *   *


Пусть закажут сейчас музыкантам
сыграть какой-нибудь вальс...
Будто зал, будто бал. – Я была там
на балу том – только для Вас.

Будто платье, скреплённое бантом,
ожерелье и камни колец.
Будто пыль, будто пыль фолиантов
и красивой эпохи конец.

И начало эпохи без вальса,
без балов, без меня и без Вас.
Будто сон, будто стон, будто...
Сыгранный кем-то вальс. 

 


Несугласица


Напољу је зима – хладноћа и ветар.
Заједно нисмо опет ти и ја.
Ја у фебруару, а ти у сред лета,
мој дан је мрачан, а твој благо сја.

Ја седим и пишем песме у тишини,
ти си на точковима у пуној брзини.
Ти на точковима обилазиш свашта.
Ја говорим: срећа, а ти кажеш: машта.
 
Ти говориш: лето, а ја: зима рана.
Ја говорим : песма, а ти: отпевана.
Ја размишљам тихо, а ти мислиш гласно...
Обоје на санти пловимо опасно.

 

Размолвка


На дворе за окном холод и ветер.
Мы с тобой снова не вместе –
Я в феврале, ты в весне или лете.
Дни у тебя те, а у меня эти..

Я сижу и пишу стихи тихо,
Ты на колёсах мчишься лихо.
Ты на колёсах мчишься мимо,
Я говорю: счастье, ты говоришь: мнимо.

Я говорю: холод, ты говоришь: лето.
Я говорю: песнь, ты говорияь: спета.
Я думаю тихо, ты думаешь громко...
И оба на льдине тонкой, тонкой.

 Валентина Алексејевна Синкевич (1926) рођена је у Кијеву. Одрасла је у Остру у Украјини, у породици учитеља. Порекло њених родитеља (деда по оцу био је свештеник, а по мајци – гнерал царске армије) било је разлог што су они непрекидно живели у страху од хапшења. До уласка Немаца у Украјину Валентина је завршила шест разреда општеобразовне школе, на чему се и завршило њено школовање. 1942. била је депортована у Немачку на принудни рад. После ослобођења  живела је до 1950. у Фленсбургу  и Хамбургу, у логорима за расељена лица. Те године је са мужем и кћерком отпутовала у САД. Прво место њиховог пребивања у Америци је Ајова, месташце у Маршал Тауну. Муж В. Синкевич имао је медицинско образовање и у домовини је предавао анатомију  на једном харковском медицинском институту. У Ајови је добио запосљење  као болничар. И Валентина Синкевич се запослила као болничарка у болници при старачком дому. Радила је и као спремачица приватних станова, а била је и касирка у супермаркету. Када је лансиран први совјетски  сателит у космос, знање руског језика  је у САД наједном постало тражено и омогућавало је да се добију веома атрактивна радна места. Тада су многи руски емигранти постали предавачи  руског језика на разним универзитетима. Валентина Синкевич се запослила у библиотеци Пансилванског универзитета као библиограф. На тој дужности је остала 27 година. Песме је писала још у детињству, али је почела да их објављује тек 1973. Своје стихове, рецензије, преводе, чланке и есеје објављивала је у периодичним издањима  емигрантских часописа. 1983.постала је главни уредник алманаха Встречи (Сусрети) Захваљујући њеном великом залагању, у овом зборнику објављују своје радове  руски песници и уметници из свих крајева света .То је први часопис у коме сарађују руски писци и из дијаспоре и из матице. Валентина Синкевич је објавила шест збирки стихова и књигу мемоара.         

 Ауторска права © Љубица Несторов, 2011. Сва права су задржана

This free website was made using Yola.

No HTML skills required. Build your website in minutes.

Go to www.yola.com and sign up today!

Make a free website with Yola