ИРИНА САБУРОВА - ИРИНА САБУРОВА
| * * * Быть может, в Конго – или в Аргентине |
* * * Једноставно – до крајњих граница.У сваку реч је стао цео том. Живела. Волела. Певала и тужила ко птица. Градила себи бродове и дом. Да се опет врате, бродови ће зато отпловити само (мада се враћати можда неће увек). И умиреш зато да се будиш т а м о. И све је у томе: године су крхке исто ко и век. Прскају атоми. Личе на силом раздвојене људе. Ал’ и у самоћи некад мира има. Па ако прихватиш све што мора да се збуде, жиећеш само с тихим радостима. | * * * Как можно проще. Просто – до предела,Чтоб каждом слове помещался том. Жила. Любила.Тосковала. Пела. И строила. И корабли и дом. Пусть корабли уходят, чтоб вернуться (Хотя вернуться могут не всегда...) А умираешь - чтобы там – проснутся. Ну вот и всё. Все хрупкие года. Треск атомов, расщепленных, как люди. Но есть и в одиночестве - покой. Заранее приняв всё то, что будет, Быть в примиренной радости – одной. |
Ирина Јевгењевна Сабурова (1907- 1979) рођена је у Могиљевској губернији, а умрла у Минхену. Судбина Ирине Сабурове није била лака: преживела је две емиграције (из Русије у Ригу и из Риге у Немачку), смрт првог и другог мужа и најболније – трагичну смрт јединца сина. То је оставило дубоког трага на њеном стваралиштву – и поезија и проза су јој интониране веома меланхолично. Ирина Сабурова је живела у Риги до Другог светског рата. Имала је петнаест гоина када је почела да објављује своје књижевне радове. Први рад је објавила у Риги, а у годинама које су уследиле сарађивала је у многим иностраним периодичним издањима, објављујући своје приповетке, есеје и песме. За време рата обрела се у Немачкој. После ослобођења била је неко време у логору за расељена лица, а када је изашла из логора, настанила се у Минхену.Ирина Сабурова је познатија као прозни писац него као песник. Објавила је четири књиге приповедака и два романа. Роман о животу Руса на Прибалтику Лађе Старога Градапреведен је на немачки и шпански језик. Перу Сабурове припада и књига мемоара, у којо је описала живот руске дијаспоре. Пошто је знала четири страна језика, успешно се бавила и превођењем. |
Ауторска права © Љубица Несторов, 2011. Сва права су задржана