АНА АХМАТОВА - АНА АХМАТОВА
  |
|
Вечерас У парку су звониле музичке теме неизрецивом тугом и уздисале. На чинији су остриге на леду оштро и свеже на море мирисале. Рекао је: Ја сам ти пријатељ верни!- и додирнуо ми хаљине сјај. Ах, како додири његових руку нимало не личе на загрљај. Овако милују мачке и птице и складност гледају јахачица... Само се очи његове смеше под лаким златом трепавица. А виолине сетне гласове проносе вечерњи дим и тама, «Небеса захвално благослови – ти си први пут с вољеним сама». Март 1913. |
Вечером Звенела музыка в саду Таким невыразимым горем. Свежо и остро пахли морем На блюде устрицы во льду. Он мне сказал: «Я верный друг!» - И моего коснулся платья. Как не похожи на объятья Прикосновение этих рук. Так гладят кошек или птиц, Так на наездниц смотрят стройных... Лишь смех в глазах его спокойных, Под лёгким золотом ресниц. А скорбных скрипок голоса Поют за стелющимся дымом: «Благослови же небеса – Ты первый раз одна с любимым». Март 1913. |
* * *
Један иде правим путем, А други по кругу, Да се врати родном дому, Другарици или другу, А ја идем (мене прати Нека зла судбина) Нити право, нити косо, У никада и никуда, Попут воза кад га с шина Одвуче дубина. 1940. | * * *
Один идёт прямым путём, Другой идёт по кругу И ждёт возврата в отчий дом, Ждёт прежнюю подругу. А я иду – за мной беда, Не прямо и не косо А в никуда и никогда Как поезда с откоса. 1940. |
Последња здравица За разорен дом подижем ову чашу, за горко живљење моје, за судбину нашу - усамљеност удвоје. Пијем за тебе и за лаж, за издају твојих усана, за мртву хладноћу ока твог, за то што је груб и без милости свет овај наш и што нас није спасао Бог. 27. јуни 1934. | Последний тост |
 Натан Алтман, портрет Ане Ахматове, 1915. | Ана Андрејевна Ахматова ( девојачко презиме Гиренко),највећа руска песникиња, живела је од 1889. до 1960. године. Рођена је у предграђу Одесе у породици инжењера бродарства. Била је васпитана у традиционалном духу и љубави према старој православној Русији. Православље је било дубоко усађено у њено биће и зато се у њеној поезији религиозни мотиви преплићу са свим осталим мотивима. Због тога је званична критика оценила поезију Ане Ахматове као безидејну и туђу совјетској влсти. Ако се томе још додају чињенице да је први муж Ане Ахматове, песник Николај Гумиљов, осумњичен за учешће у монархистичкој завери и стрељан, да се други муж није вратио из затвора, а син Лав Гумиљов осуђен на прогонство, сасвим је јасно зашто је у Стаљиново време поезија ове песникиње престала да се објављује и зашто је Ана Ахматова дуго живела у изолацији и сиромаштву, издржавајући се само од превода. А преводила је много и са разних језика. Преводила је и са српског - народне песме и песме Десанке Максимовић. |
