ОЛГА ПОСТНИКОВА - ОЛЬГА ПОСТНИКОВА
  | Живот је изгубио цену. Дејство инстикта и закона одржања врсте је веома ослабњено. Зато леминзи јуре у океанске воде да се утопе, а страсно парење јелена је жудњом за смрћу распаљено. Нама је постало свеједно: умрети или заспати, пијанство и бутифос или жудња за чернобилском шумом. Као да је цео народ отрован патосом самоубиства и као да га је заувек напустио тужних небеса промисао. И шта ја да радим? Нема ме довољно за сву ту несрећу. Мало је једна моја свећа да би се прошло кроз таму ноћи. Господе, како ми је страшно што нисам ближњем ослонац. А кад ближњем не помажем, како ћу даљњем помоћи? Хиљаде стараца у беди и немоћи нисам к себи узела. Ни деци из сиротишта моја брига није довољна била. Преварене девојке нисам од абортуса сачувала, и дечаке од Авганистана нисам спасила. И нерзумевањем мучим сопствено дете, рођено и мило, и својој мајци ретко одлазим и помажем. А мој друг је умро у Израелу, изгнанство га је убило. Ако ме Бог упита о томе, шта да му кажем? За бес у редовима такође неће бити опроштаја. О, како желим да поверујем у могућност васкресења моје пропале земље! Но и на словенски празник, на хиљадугодишњицу крштења нема исповедаонице, где би се саслушале моје кривице. |
  | Жизнь потеряла ценность. Инстинкт
продолжения рода, |
 | Олга Николајевна Постникова (1943) је песник, приповедач и писац критичких чланака. Завршила је Московски институт прецизне хемијске технологије. Радила је као инжењер у индустрији ретких метала. Од 1974. г. бави се растаурацијом споменика архитектуре. Сада ради као директор Високе школе рестаурације Руског државног хуманитарног универзитета. Веома ценећи Олгу Постникову као једног од ретких оригиналних савремених песника, познати песник Семјон Липкин је рекао:“ По професији Олга Постникова је рестауратор споменика архитектуре, али у области стиха она није рестауратор, већ градитељ речи.“ Своје радове О. Постникова је објављивала у алманасима и часописима. Аутор је више збирки песама. |
