ЈЕЛЕНА ОГЊЕВА - ЕЛЕНА ОГНЕВА
| Иуда »...Ни лобзания Ти дам, яко Иуда...« Стремительно хлеб В соль обмакнул. Стремительно вышел. В голове гул Страшных слов: «Делай скорее, Что сделать готов». Скорей идти, Идти, не стоять. Скорее дело начатое кончать. Стремительное объятие, Скоро поцелуй. «Радуйся, Равви!» В голове – гул Тысячи голосов. В траве не слышно шагов. «Зачем ты пришёл, друг?» И – тихое движенье рук. Остановился вдруг. Куда спешить? Кого ненавидеть? Кого любить? В сердце Иуды Не проникнет свет Никогда, ниоткуда. У Иуды сердца нет. |
Скидање са крста Изненада је отежало измучено тело. Хладноћа и непокретност. зар си то Ти зацело? Ко је заледио Твога лика црте живе? Смрт и Ти - то су две речи неспојиве. Леди се ридање. Уздах је тих. У бело платно су Те увили од главе до ногу окрвављених. | Снятие со креста Внезапно отяжелело Измученное тело. Недвижность и холод – Разве это Ты? Кто сковал Твоего лика Живые черты? Несовместимо – Смерть и Ты. Рыданье стынет, Беззвучен вздох. Пеленой Тебя одели С головы до ног. До самых окраваленных ног. |
 |  |
Јелена Александровна Огњева је аутор јединог књижевног дела – циклуса песама Страдања Господња, штампаног у алманаху “Laterna Magica“, Москва, 1990. Година рођења Ј. Огњеве није позната, а остале оскудне биографске податке нашли смо у поговору О.Јерохине, објављеном у поменутом алманаху. Тако смо сазнали да је Ј.Огњева умрла 1985. када је имала око шездесет година, па се може претпоставити да је роћена око 1925. По занимању је била биолог-орнитолог, али се бавила иконографијом и историјом уметности. Била је удата за Бориса Алексејевича Огњева, архитекту и сликара. Стихове је почела да пише касно, три-четири године пред смрт, надахнута дубоком вером и љубављу према Христу. Критика је њено песничко дело оценила веома позитивно, назвавши га авангардним. Због живости описа физичких и душевних патњи мученог Господа и његових ученика она је стихове Ј. Огњеве назвала поетским фрескама. |
