Ljubica Nestorov

АНА АXМАТОВА - АННА АХМАТОВА

РАСПЕЋЕ
Не рыдай Мене, Мати,

во гробе сущу

Хор анђела је велики час славио
и небеса су се топила у ватри.
   Оцу је рекао: "Зашто си ме оставио?",
а мајци : "О, не плачи због мене, Мати!"

   Јецајући, Магдалена се у прса ударала.
Вољени ученик беше ко од леда.
А тамо где је ћутке Мати стајала
нико се не усуди ни да погледа.

Распятие

Не рыдай Мене, Мати,
во гробе сущу.

Хор ангелов великий час восславил,
И небеса расплавились в огне.
Отцу сказал: "Почто меня оставил!",
А матери: "О, не рыдай Мене..."

Магдалена билась и рыдала,
Ученик любимый каменел,
А туда, где молча Мать стояла,
Там никто взглянуть не посмел.

Ана Андрејевна Ахматова ( девојачко презиме Гиренко),највећа руска песникиња, живела је од 1889. до 1960. године. Рођена је у предграђу Одесе у породици инжењера бродарства. Била је васпитана у традиционалном духу и љубави према старој православној Русији. Православље је било дубоко усађено у њено биће и зато се у њеној поезији религиозни мотиви преплићу са свим осталим мотивима.
Због тога је званична критика оценила поезију Ане Ахматове као безидејну и туђу совјетској влсти. Ако се томе још додају чињенице да је први муж Ане Ахматове, песник Николај Гумиљов, осумњичен за учешће у монархистичкој завери и стрељан, да се други муж није вратио из затвора, а син Лав Гумиљов осуђен на прогонство, сасвим је јасно зашто је у Стаљиново време поезија ове песникиње престала да се објављује и зашто је Ана Ахматова дуго живела у изолацији и сиромаштву, издржавајући се само од превода. А преводила је много и са разних језика. Преводила је и са српског - народне песме и песме Десанке Максимовић.

Љубица Несторов

АНА АXМАТОВА - АННА АХМАТОВА