Ljubica Nestorov

ЗИНАИДА ХИПИУС - ЗИНАИДА ГИППИУС

ТИШЕ

Песници, не пишите превише.
Победа је још у рукама Господњим.
Данас се још пуши крв из рана.
Никоме речи нису потребне овога дана.

У време неоправданог страдања
и битке која не решава све
потребна је непорочност ћутања
и можда тихост молитве.

8. август 1914.

ТИШЕ

Поэты, не пишите слишком,
Победа ещё в руке Господней.
Сегодня ещё дымятся раны,
Никакие слова не нужны

Сегодня.

В часы неоправданного
страданья
И нерешённой битвы
Нужно целомудрие молчания
И, может быть, тихие
Молитвы.

* * *

Господе, молим Ти се
У овом ноћном часу ја Те молим:
дај ми још једном да видим
Русију коју волим

Ко што си Симеону дао,
Господе, да види Месију,
тако и мени дај
да видим родну Русију.

* * *

Господи, дай увидеть!
Молюсь я в часы ночные.
Дай мне, дай увидеть
Родину мою Россию.

Как Симеону увидеть
Дал Ты, Господь, Мессию,
Дай мне, дай увидеть
Родную мою Россию.

Зинаида Николајевна Хипиус, песник,критичар, писац мемоара, рођена је у граду Бељову 1869. године Била је удата за познатог писца Д.С.Мерешковског.
Њихов салон у Петрограду био је стално место окупљања филозофа и песника, где су се водиле живе дискусије о најважнијим интелектуалним темама тога времена и значајно утицале на развој руске књижевне и религиозне мисли. Крајем 1919.године Зинаида Хипиус је заједно са својом мужем емигрирла у Француску. Умрла је у Паризу 1945. године.

Љубица Несторов

ЗИНАИДА ХИПИУС - ЗИНАИДА ГИППИУС